"Svi nagoveštaji društvenih procesa koji su pokrenuti u Rečniku upravo danas dobijaju svoju realnu sliku." (Dimitrije Vujadinović, "Nedeljnik", 23. 01. 2014)
„Треба се оштро супротставити оним идејама који демократију тумаче као нешто одвојено од Савеза комуниста. СК је у последње време у идеолошкој дефанзиви што није добро.“ (Жарко Папић, „Политика“, 21. јануар 1982, стр. 6)
„Оно што је речено у Анализи и јесте оптужница и ми који смо је радили и које је прихватамо морамо бити отворени исто као и они који заступају своја гледишта.“ (Слободан Антонић, „Политика“ , 21. јануар 1982, стр. 6)
„Цео поступак и начин пример су недемократског, стаљинистичког поступка, његово опонашање. Он започиње анонимном анализом, а завршава се текстом који не тежи истинској расправи, већ представља оптужницу са тешким политичким осудама, и написом у штампи који тражи кривичну одговорност. Другови у Редакцији и Савету говоре како је настао страх, људи се плаше да говоре.“ (Мирослав Печујлић, „Књижевна реч“ , бр. 184, 25. март 1982, стр. 3)
„Овде се не ради о одбрани групе истомишљеника, већ о важном принципу и супротстављану једном недемократском поступку. .. Тужна је чињеница да се (омладински функционери) лако одлучују да изрекну најтеже оптужбе друговима из својих листова, које их могу одвести на суд.“ (Мирослав Печујлић, „Политика“, 4 фебруар 1982, стр. 6)
„Најзначајније у овом ’Видиковом’ ’идејном систему’ јесте веома изражена метафоричност, говор шифара, као и езоповски језик. Кључне категорије по ’Видицима’ су шифре чије се пренесено метафорично – идеолошко суштинско значење разуме једини ако се открије кључ и сваки појам понаособ по томе преведе.“ (Драган Радевић, „Борба“, 21. Јануар 1982, стр. 3)
„Ми смо добили, морам да кажем, једну тежу слику стања него што смо очекивали“ (Слободан Глумац, „Полет“, 10. Фебруар 1982.)
„У Речнику су наизменично преплићу сумња и нада, апокалиптични страх и утопијска слутња… кроза њ се преламају сви токови овог времена, овог друштва и ове цивилизације… Речник не налази непосредно критичко упориште у нашем друштвено – политичком систему, већ у нашој епохи. Ако се већ тумачи као критика односа и околности – а може се и тако тумачити – онда је предмет његове критике читава сувремена цивилизација, а не конкретни, наш политички систем.“ (Славен Летица, „Књижевна реч“, бр. 184, 25. март 1982, стр. 3)
“Ljudi koji su rođeni posle osamdesete nisu imali priliku da se upoznaju sa tim jako interesantnim zbivanjima koja su se događala u ovom gradu u časopisu 'Vidici' i u nekadašnjem 'Studentu'. Raspad elektroenergetskog sistema u tadašnjoj Jugoslaviji dogodio se 1979. godine. Izlazili su tekstovi koji su deset godina unapred predvideli raspad Jugoslavije. Bilo je dalekovidih ljudi, ja to nisam mogao da uočim. U to vreme, Beograd je bio u pravom smislu evropska i svetska prestonica, mogli ste da čujete predavanje Lame sa Tibeta, mnogo se dobrih stvari događalo. (...) Dogodio se veliki prevrat u kulturnom i duhovnom smislu. (...) Javio se niz sjajnih autora, ne samo ta grupa oko Vidika.” (Svetislav Basara, Objavljeno 28. 02. 2011) http://www.knjizevnost.org/?p=3016
"Знаменита Анализа идеолошке орјентацијије часописа Видици и листа Студент несумњиво је документ без преседана у новијој историји 'стања' југословенске социјалне патологије." (Љуба Кљакић, Књижевна реч, 182, 10 феб. 1982.)
"Rečnik tehnologije predstavlja jedinstven primer slobodne i maštovite filozofske inspiracije - citira se od antičkih autora do popularne kulture, pa je prisutno
spajanje nespojivog, svesna eklektika i meĎusobno sukobljavanje različitih semiotičkih i umetničkih sistema, pri čemu se uživa upravo u prizoru njihovog
uzajamnog sučeljavanja i sudaranja." (Nina Vićentić, Kultura, br. 133, decembar 2011.)
