Na Okruglom stolu oko Rečnika tehnologije i Zbornika, održanom 23. decembra 2016 u Institutu za evropske studije, BG, postavljeno je vrlo zanimljivo pitanje: zašto 33 a ne 30 ili 35 godina? Pismo koje sledi će dobrim delom razjasniti stvari, ali bih, kao autor tog teksta, dodao još nešto: sasvim je u duhu Rečnika tehnologije bio predlog da se skup organizuje baš na tridesettrogodišnjicu, dakle potpuno nekonvencionalno. Rečnik tehnologije je prevashodno višedimenzionalno delo, po mom mišljenju: bez tekstova nema Rečnika, a bez kaligrafije opet nema Rečnika u smislu u kome ga danas znamo. Bio je to izrazito timski rad, i otuda nema autora u klasičnom smislu. Pohvala jednoj sjajnoj generaciji, između ostalog.
Ali, da se vratim brojevima i godinama. Osim što je 33 godine bilo baš u duhu Rečnika tehnologije, možemo pomenuti i velikog grčkog matematičara Pitagoru, od koga – sva je prilika – počinje numerologija. Pred brojem 13, na primer, mnogi se štrecnu jer naslućuju da se šejtančić opasno mota oko njih.. ;(
Opet, postoje pisci koji veoma drže do značenja brojeva. Na primer, rahmetli MJV ima zbirku Priče iz trapa u kojoj je nanizano ravno 33 povesti. Dakle, ni manje, niti više; i to potpuno svesno. Najzad, svi smo u vremenu, osim što smo i u brojevima: da smo čekali 35 – a to bi upravo bila ova godina, sada na izmaku – Zoran Petrović Piroćanac, dragoceni saradnik, ne bi mogao objektivno učestvovati na naučnoj konferenciji jer je iznenadno preminuo prošle godine, i to početkom aprila. Carpe diem! Čovek snuje, a Svevišnji odlučuje. Ili, bliže sekularnom duhu: Insan snuje, a Nevidljiva Ruka odlučuje. Sve u svemu: Što se odgađa, to se ne događa.
Dušan Bošković
Posveta Svetislava Basare Aleksandru Petroviću na knjizi Napuklo ogledalo kao povelja o razbijanju ogledala.
Sve tri stranice, pdf format, mogu se videti ovde
Ovaj film prikazan je 12. novembra 2014, u Istitutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, na naučnom skupu „Rečnik tehnologije – 33 godine posle“. Potiče iz 1977. godine, a kopiju filma dobili smo od Miloša Kneževića. Ovom prilikom mu se i javno zahvaljujemo. Ranije je objavljen i u sklopu Pozdravne reči Dušana Boškovica na tom skupu, na adresi IFDT CELAP, a sada ga objavljujemo i nezavisno. U filmu se pojavljuju i neki učesnici skupa o Rečniku tehnologije.
Седница Комисијâ за идејни рад и информисање Градског комитета ССО и Универзитетског комитета ССО. Среда, 20. јануар 1982. Председавао Бранко Глигорић. Skup je raspravljao o časopisu Vidici i listu Student.
* * *
Snimak je prvobitno sačinjen na magnetofonskoj traci brzine 4.75 cm/s, a snimatelj tona bio je Jugoslav Ćosić. U konvertovanju na digitalnu formu, raspolagalo se samo magnetofonom Unitra ZRK, model M 2303 SD, sa opcijama 9.5 cm/s i 19 cm/s, dakle ne i brzina 4.75 cm/s. Otuda je konverzija morala biti softverska, a glasovi besednika/besednica možda nisu sasvim, sasvim, i u dlaku adekvatno preneseni. Izvinjavamo se zbog toga; no, čini se, važnije je da je sačuvan dokument vremena. Zapis sa prvog kanala trake traje 1 h 6 m 26 sec, a sa drugog 2 h 41 m 21 sec.
URL za prvi kanal trake: http://youtu.be/liOSl4Q0t08
URL za drugi kanal trake: http://youtu.be/CtXPJsecnuI
Grafička oprema: TAMARA JERKOVIĆ
одржане 12. фебруара 1982. године
Rečnik tehnologije / Речник технологије 